JA Bookshop - шаблон joomla Joomla

Da li možete zamisliti Hitlera kao reality show atrakciju današnjice?

U satiričnom romanu Opet on (Laguna, 2014) njemački književnik Timur Vermes upravo opisuje ovakvu mogućnost.

Naime, komički zaplet zasniva na naprasnom, ničim objašnjivom buđenju Adolfa Hitlera 2011. godine na jednoj poljani u Berlinu, okruženje mu je potpuno strano jer su i Berlin i Njemačka znatno drugačiji u odnosu na situaciju prije 66 godina kada je izvršio samoubistvo. Hitler ima tačno onoliko godina koliko je imao 1945, a njegovo se istorijsko sećanje završava malo pred ono što znamo kao njegov "istorijski" kraj. On luta savremenim Berlinom kao avet, čudeći se svemu i svačemu, i „analizirajući“ sve iz svog sumanutog vrijednosno-pojmovnog sklopa. On nimalo ne taji ko je, šta je i kakve su mu namjere: da ponovo postane ono što je već jednom bio. Međutim, baš niko ne veruje Hitleru da je Hitler iako su tu brčići, frizura, glas, salutiranje, mahnite ideje, čak i njegova uniforma. Ljudi ga doživljavaju kao maskiranog komedijaša koji tako vjerno imitira Hitlera, tako da je cjelokupna njegova pojava svedena na demonstraciju ekscentričnog koncepta "totalne glume". Ubrzo ga otkrivaju televizijski producenti koji su u stalnom traganju za sledećom senzacijom u domenu stand-up komedije tako da Hitler, pokupljen doslovno s ulice, dospijeva u TV šou gdje igra samog sebe. Emisija postiže ogromnu gledanost i popularnost, Hitler postaje hit na youtube-u, o njemu se pišu članci u štampanim medijima, stižu ponude da napiše knjigu, dobija "Grimovu nagradu", izrađuje mu se web stranica “Führer Headquarters“ Hitler opet drži duge govore, koji izazivaju salve smeha i postaje omiljen među mladima. Nezadovoljstvo ovim Hitlerom, što je vrlo zanimljivo, iskazuju jedino neonacisti, ali razlog tome otkrijte čitajući ovu inteligentno duhovitu knjigu.

Smijati se sa Hitlerom, da li se to može? Da li se to smije? Otkrijte sami u njemačkom bestseleru koji je uzdrmao književnu javnost i podstakao brojne polemike.

U kritičkim prikazima knjige Opet on najčešće je isticano da je, s jedne strane, ova knjiga izuzetno smješna jer pisac savršeno pogađa diktatorov ton, dok, s druge strane, veoma brzo postajemo zabrinuti zbog onoga čemu se smijemo. Smijeh izazivaju Hitlerove analize okruženja u kojem se zatekao, što ne znači da se smijemo samom Hitleru, ili bi bar tako trebalo da bude. Jer knjiga Opet on i nije knjiga o Hitleru, nego o savremenom društvu. Teofil Pančić ističe da "nije Vermes sa svojim Hitlerom ni ‘plitki zabavljač’ koji je eto bio domislio jedan umereno atraktivan štos pa ga sad eksploatiše dok može, ali nije ni zloguki prorok apokalipse: on ne vaskrsava Hitlera toliko da bi upozorio na opasnosti od ‘večnog fašizma’(mada je i taj sloj priče prisutan), nego više zato da progovori o naravi današnje kulture spektakla, u kojoj nekako ‘ništa nije zaozbiljno’ (…) ono što uznemirava: jeste da onaj istorijski Adolf Hitler vaskrsava samo kod Vermesa, ali uvek nas i svugde tako malo deli od skliznuća u varvarski poredak, i uvek tako kasno postanemo toga svesni." (Šta je smešno, Vreme, br. 1212)

Odlomak iz knjige povodom izrade web stranice Firerov glavni štab:

Prvo što sam ugledao bio je veliki naslov ispisan goticom: „Domaća strana“. Odmah sam zgrabio telefon i pozvao Savackog.

„I? Jeste li videli?“, upita on. I ne sačekavši odgovor, reče veselim glasom: „Je li dobro ispalo? Šta kažete?“

„Domaća strana?“, upitah. „Pa šta to treba da znači? O kakvom se to domu radi?“

Savacki zaneme na čas, a onda reče: „Pa ipak ne možete vaš sajt zvati homepage...“

„Tako dakle?“, upitah. „A zašto, moliću lepo?“

„Firer ne može nijedu stranu reč da...“

Energično odmahnuh glavom: „Savacki, Savacki, pa šta vi znate o fireru? Ta vrsta ponemčavanja jeste najgore što čovek može da učini. Čistotu krvi ne treba mešati sa mentalnom čistkom. Houmpejdž je naravno Homepage;  tu ne treba ispadati smešan. Nećemo tenk sad nazvati 'pokretni oklopni top', samo zato što je tank engleska reč.“

Opet on
19.00 KM