JA Bookshop - шаблон joomla Joomla

U Predgovoru za Britanski muzej propada (Biblioner, 2012) David Lodge ukazuje da ovaj roman ima dve teme, jedna je moralna ili religiozna, a druga je književna.

"Prva se tiče rimokatoličkog učenja o kontroli rađanja, tema koja je i mene veoma zanimala u vreme pisanja ovog romana, 1964. Tada sam bio mladi univerzitetski predavač bez novca, oženjen, otac dvoje dece u stalnom strahu od dobijanja trećeg. Žena i ja smo bili aktivni katolici i osećali smo se obaveznim da poštujemo zvaničnu crkvenu zabranu kontracepcije. U dogledno vreme smo promenili mišljenje o tome, kao i o mnogim drugim elementima katoličke vere." Da bi roman učinio interesantnim i čitaocima koji nisu ni katolici, ni hrišćani, Lodge je odlučio temi pristupiti na duhovit način – predstaviti frustraciju i strahove mladog katoličkog para koji se bori da pomiri svoju seksualnu želju sa stavovima vere, kao aspektima večne komedije o ljudskoj seksualnosti. 

Jedna od rečenica glavnog lika ovog romana Adama Eplbija ušla je u Penguin Book of Modern Quotations:

"Književnost se bavi uglavnom seksom, a ne rađanjem dece. U životu je obrnuto."

Roman Britanski muzej propada sadrži mnoštvo parodija i aluzija na djela pisaca poput Franca Kafke, Virdžinje Vulf, Ernesta Hemingveja, Džozefa Konrada, Džejmsa Džojsa i drugih, što podiže nivo interesantnosti i uživanja tokom čitanja ovog romana. "Najočiglednija prodija, ili pastiš, od svih, jeste epilog (...) Gde osim u Uliksu Džejmsa Džojsa – delu koje je (a to sam shvatio sa zakašnjenjem) bio moj podsvesni model za roman koji se dešava u jednom danu, i koji je napisan mnoštvom stilova. Čuveni unutrašnji monolog Moli Blum, bez interpunkcije, bio mi je na raspolaganju, izvanredno odgovarajući  onome što mi je trebalo: moj roman je mogao, poput Džojsovog, da se završi prizorom junaka koji se vraća kući, sreće se sa svojom suprugom, i zaspi u bračnom krevetu, dok i dalje budna žena pospano mozga o slabostima muškaraca, paradoksima sksualnosti i istoriji njihove veze i braka. Molinu ključnu reč 'da' zamenio sam oklevajućim 'možda'. Od početka sam nameravao da Barbarin (Adamova supruga) trenutni nemir zbog moguće trudnoće splasne u posednjem poglavlju romana. Kada sam se setio da ciklus Moli Blum takođe počinje u poslednjem poglavlju Uliksa, znao sam, ako ne i ranije, da postoji nešto što se zove piščeva sreća." Ovim riječima David Lodge završio je Predgovor za Britanski muzej propada.